Креативни тим Џуманџи – аутори фотографија АРЛЕММ уметничког каравана

Часопис

post34-1

Креативни тим Џуманџи је настао 2014. године, удруживањем заједничких идеја Милована Илића и Катарине Ћирковић. Кренули су ситним корацима, у почетку су сарађивали из задовољства, али како су развијали идеје, схватили су да постоји могућност да примене заједничко знање и да оснују креативни тим који ће се развијати на свим пољима креативног стваралаштва.У јануару 2016.године, видео спот који је тим Џуманџи креирао током АРЛЕММ-а 2015, добио је другу награду на IX Сусретима организатора манифестација у Привредној комори Србије.

Катарина: ‘Ни Милован, ни ја, се нисмо ограничили само на фотографију, скупљамо знање из свих уметничких дисциплина (цртање, сликање, графика, анимација, дизајн, снимање, монтажа…) па тако се ни Џуманџи не развија само на једном пољу… Инспирацију проналазимо свуда око нас, а план нам је да марширамо докле год будемо у могућности’.

post34-2

Склоност ка уметности коју је Милован Илић (1993.) показао прво у својој породици, кроз одрастање и формирање личности у Ариљу, неговала се и развијала даље кроз Уметничку школу у Ужицу, а тренутно на Факултету примењених уметности, смер Фотографија, у Београду.

Били сте официјелни фотограф и сниматељ на АРЛЕММ-у ове године, а пошто сте одрасли у Ариљу , шта лично а шта професионално значи АРЛЕММ за Вас?

АРЛЕММ за мене представља наду, да у овој земљи још увек има људи који су спремни да се боре за своју идеју и да је остваре, да направе фестивал класичне музике у прилично конзервативној и затвореној средини. Да пруже младима пре свега, нешто квалитетно и другачије од оног на шта су навикли. Да препознају потенцијал који наш град има и искористе прелепу реку Рзав и природу која га окружује, као и да на природном острву које се налази недалеко од центра, наступе највећа имена из света музике и направе невероватан амбијент. Промовишу екологију, очување природе кроз фестивал, као и туристичку понуду нашег града. На АРЛЕММ-у сам први пут видео Слободана Тркуљу и чуо његову музику, први пут слушао Влатка Стефановског, Робија Лакатоша, Марка Луиса и друге. У професионалном смислу АРЛЕММ ми је пружио прилику да будем део те манифестације и представио ме као младог аутора. Поред фотографија направили смо и видео који промовише Ариље, најчистију реку у Србији, цркву Св. Ахилија из 13. века и све то кроз један фестивал.

post34-3

Катарина Ћирковић (1994) је свој таленат потврдила на Факултету Примењених уметности у Београду, а жеља да се афирмише и радно ангажује водила ју је у различите ангажмане који је могу исказати као креативног, агилног и на све спремног уметника!

Београђани у највећем броју случајева долазе у Ариље или туристички или код рођака, а Ви сте лето провели радно на АРЛЕММ-у. Какав је Ваш утисак поводом тог боравка и рада?

Као официјелни фотограф АРЛЕММ-а била сам део једног креативног стваралаштва. Боравак у Ариљу био је право задовољство. Будила сам се уз звуке виолине, клавира и виола, посматрала младе извођаче и бележила њихов свакодневни напредак у виду фото и видео записа, одмарала уз Рзав, а вечери проводила слушајући већ остварене музичаре. Концерти, предавања, звуци класичне музике, граја деце, улична изложба, учинили су летњедане у Ариљу још лепшим. Трудила сам се да ту лепоту забележим на прави начин, како би сви били у могућности да осете барем делић онога што сам ја осетила. Не могу да замислим који број људи ће сведочити изложбама, али се надам да ће „бајка о АРЛЕММ-у“ бити пренета кроз фотографије, као што је Џуманџи тим пренео кроз видео.

post34-4

Катаринин објектив-ни поглед на свет развијао се са љубављу према фотографији од најранијих дана када је истражујући са братом пронашла старе камере међу породичним стварима. Данас  тежи ка томе да једног дана живи од личног уметичког израза: ‘Планови и маштања су свеприсутни, а боја којом видим своју будућност је бела, јер је бела боја комбинација свих боја видљивог спектра. Планирам да извучем максимум из себе, а крајњу станицу не могу ни да претпоставим.’

Са друге стране, Милованова слика будућности је обојена речима које га воде из прошлости: ‘Деда ми је давно рекао да нема ничег лепшег него радити оно што волиш и волети оно што радиш, па планирам да моја слика будућности буде баш тако обојена’.

 

Милунка Николић, за часопис АРЛЕММ 2016