Потенцијал изузетног споја – Мирослав и Влатко
У издању часописа „Guitar player“ из 1997.године, Мирослав Тадић је убројан у 30 најрадикалнијих и најиндивидуалнијихгитариста свих времена.
Овај познати уметник рођен је у Београду, а по завршетку средње школе сели се у Америку, где завршава студије класичне гитаре. Од тог момента, његова каријера иде само узлазном путањом. У дуету са Влатком Стефановским, Мирослав Тадић ће ове године наступати на АРЛЕММ арт фестивалу.
- Као врло млади, 1979.године, сте напустили тадашњу Југославију, и отишли на школовање у Америку. Како су у то време прихватани уметници са нашег поднебља?
Према мом искуству, Американци су били и остали веома отворени према уметницима са свих поднебља, без посебних стереотипа, очекивања или предрасуда, па сам се осећао лако прихваћен, слично као и моје колеге из свих крајева света.
- Широј публици сте познати као свестран уметник – композитор, импровизатор, извођач, професор гитаре. Знамо да сте сјајан извођач – а какав је Мирослав Тадић као професор, да ли сте строги према својим ученицима?
Имам срећу да већ тридесет година радим у једној изузетној школи по имену „California Intitute of the Arts“ која је фокусирана на индивидуалност и креативност сваког студента. Стога су моји студенти веома разноврсни и изузетно талентовани и посвећени млади музичари, који раде са великом мотивацијом, па нема никакве потребе да будем посебно строг. Од самог почетка њихових студија их третирам као истинске колеге.
- Верујемо да се АРЛЕММ арт фестивал разликује од сличних манифестација у Србији, пре свега трудећи се да промовише мање комерцијалну, квалитетну музику и уметност. То је, на изненађење многих, изазвало само позитивне реакције публике. Колико је битно неговање културе (за свакодневни живот)? Шта је оно што дефинише културу данас?
Мислим да је неговање и подржавање некомерцијалне музике, и уметности уопште, изузетно важно. Култура је оно чиме се обогаћују сви аспекти живота, а хуманост и свест о лепом и племенитом се уздижу код свих људи, без обзира на порекло, образовање или економски статус.
Људи су заиста жељни квалитетне музике, у којој су главни актери живи музичари, а не спектакл или технологија.
- Имаћемо част да Вас ове године, заједно са Влатком Стефановским, видимо на АРЛЕММ арт фестивалу. Како је започела Ваша заједничка сарадња? Осим великог професионализма и талента који обојица поседујете, и нескривених симпатија према македонском мелосу, шта је још заједничко за Влатка и Вас?
Влатка и мене је 1995. године спојио један изузетан музичар, који је био незванични ментор многим колегама из наше генерације, а то је покојни Војин Драшкоци. Он је био музичар изванредне оригиналности и чистоте и имао је одличан њух за добре комбинације, па је он био први који је уочио потенцијал Влаткове и моје сарадње. Поред страсти према гитари и музици, Влатка и мене везују дугогодишње лично и породично пријатељство, узајамно поштовање за наше различите музичке корене и искуства, који се већ двадесетак година комбинују попут успешног брака. Наше гостовање на АРЛЕММ фестивалу ће то и доказати.
Аутор интервјуа Милка Младеновић, за часопис АРЛЕММ 2016