Аки Зум је уметничко име иза кога стоји Ана Пајевић, српско-шведска сликарка, чији корени крећу из – Ариља! Живела је у Србији, Шведској, школовала се у Амстердаму, стварала и усавршавала се у Њујорку, Италији, Шпанији. У раду оригинална и смела, ова уметница, од првог сусрета с њеним делима, постаје препознатљива.
- Шта је Аки Зум? Објасните нам.
Кад сам студирала у Амстердаму, направила сам кратки филм под називом „Аки Зум“. Говорио је о постојању на два различита места истовремено. Овде и негде другде. Кад радим, то ми дозвољава да будем на два различита места у исто време, готово у другом свету, пуном живопис-них боја, наглашених линија и забавних бића.
- На интернету се налазе бројне информације о „Аки –Џунгли“, циклусу „Црно и бело“, могу се видети фотографије Ваших дела. Посредно доживљено, преко интернет фотографија, све делује свеже, искрено, слободно, живо – неодољиве животиње крупних очију имају и – зубе! Где живе ове животиње – у нама, око нас, или можда само у Вама?
За мене ова бића су свуда, у различитим врстама, облици¬ма, величинама. Она су аутопортрети и портрети других. Представљају различита расположења, осећања, мисли и искуства.
- У Вашим радовима доминирају мачји атрибути и људске очи? Зашто?
Има доста мачјих карактеристика у мојим ликовима, али они нису мачке. Они су мешавина неколико животиња са људским квалитетом. Различите животиње имају разли¬чите атрибуте који их дефинишу. Мачке су врло независна бића. Оне раде управо оно што осећају и брину о себи.
- У интeрвјуу који сте недавно дали за „ArtLoveNewYork“ блог објашњавате да имате мноштво идеја и мало слободног времена, али да планирате учешће на АРЛЕММ-у. Чиме Вас је АРЛЕММ придобио? На који начин ћете узети учешће?
Као дете многа сам лета провела у Ариљу код бабе и деде. Одатле носим веома драга и топла сећања која заузимају посебно место у мом срцу и почаствована сам што сам у могућности да учествујем на АРЛЕММ фестивалу и учиним нешто за град и становнике Ариља. Пре три године била сам у Ариљу са својим оцем да посетим баку. После ручка пили смо кафу у кафеу преко пута цркве и започели смо разговор о томе колико је Ариље лепо. У једном тренутку рекла сам да би било лепо нацртати мурал у Ариљу. Једна идеја водила је другој и сада ће се то остварити. Осећам да бих желела да узвратим овом граду, јер је он мени дао толико тога. Музика и ликовна уметност иду заједно, АРЛЕММ промовише креативни дух и омогућава свима да уче, подучавају, гледају и слушају нешто другачије и томе се истински радујем.
Дубравка Матовић за часопис АРЛЕММ 2016
1 коментар.
Divno što Arlemm privlači umetnike širokog spektra, koji imaju veze sa Zavičajem i koji su se dokazali u sredini u kojoj stvaraju.