Мића Луковић, алиас Ice cream man, соло блуз извођач из Ариља, чија се музика слуша широм земље, али много више ван Србије. Иза себе има један соло албум, који је побројао бројне позитивне критике љубитеља блуза.
Ice cream man ће освежити сцену АРЛЕММ арт фестивала 29.7. на острву Уски вир у Ариљу, током АРЛЕММ арт фестивала 2016.
- Наша сцена је прилично сиромашна када се говори о класичној блуз музици. Како сте се одлучили за ову врсту музике, посебно у формацији one man бенда?
Што се тиче саме заступљености сцене код нас, младих бендова има (без обзира на музички жанр), али они опстају толико дуго док их не сачека хватање у коштац са неким животним пороблемима опстанка, а тада на сцену ступа блуз. Мислим да је то тако било код мене, пролазиш кроз неку музичку едукацију и сазревање и онда негде станеш и видиш да у ствари као да нема краја. То и доказују бендови који су ту још из периода старе Југе: Point Blank, Raw Hide, Di Luna Blues Band, The Gamblers…Као и бендови настали у ближој прошлости: Texas Flood, The Petting Blues Band, moj Long Noses :-)…
- Молим вас, приближите нам мало детаљније, на чему се заснива Ваша инспирација, како настају Ваше песме?
Што се тиче врсте музике којој ћете посветити своју креативност, стваралаштво, осећај, мислим да то и нема неке везе са одлуком, то једноставно представља твоју личност. Оно што си постао. Оne man бенд је, да кажемо, у најмању руку, „чудна“ форма бенда која датира јос из XIX века. У блузу се појавила као форма тако што су извођачи тешко зарађивали, гаже су биле мале када се поделе на више чланова бенда, па су долазили на ту идеју „one man“ бенда. Ја сам дошао на ту идеју јер је једноставно претешко наћи људе за озбиљну сарадњу, тешко се живи у Србији, мислим да је то основни проблем. Музика је нешто што тражи улагање, и духовно и материјално. Мораш себе представити као извођача. Путем интернета си добио олакшице у презентовању онога што радиш, али опет то треба снимити да има неку дозу квалитета. За све то ти је потребно време и новац. Што се тиче мог компоновања, стварања музике, мислим да је то нешто што једноставно излази из мене. Један период у том музичком сазревању проведеш да научиш што више неких техничких фора, фраза. савладаш музику као теорију. Други период је када пустиш музику да излази из тебе, и ти је само преносиш на инструмент. Једноставно живиш то. Поред мог музичког стварања ту су и сарадници којима је перо јача страна.
- Како је Ваш бенд добио име? Сладолед је посластица којој се сви радујемо, посебно у ове летње вреле дане 🙂
Па, Ice cream man – сигурно сте чули више нумера под овим именом. Једна од њих је и она од Том Вејтса, та ми је једна од омиљених ;-).
Скорашњи коментари