АРЛЕММ СЦЕНА: Стефан Миленковић, уметник светског реномеа

Самомотивација – фактор успеха

Упознали смо га као чудо од детета, а данас важи за једног од наших најуспешнијих уметника у свету. У периоду од 1982. до 1993. одржао је 1000 концерата, а тада је имао само 16 година.

У пуној зрелости своје каријере, отвориће АРЛЕММ 2016: Стефан Миленковић

• Као уметник светског реномеа, себи а и другима, постављате највише уметничке и извођачке стандарде. На основу богатог искуства, реците нам шта је једном младом уметнику, који се налази на прагу своје каријере (осим талента, посвећености инструменту и континуитета у раду) битан предуслов за даљи успон?

У суштини, сматрам да им је потребно управо оно са чим већина младих данас природно одраста, а то је свест о маркетингу, промоцији и пре свега присутности на интернету. Лакше је него икада раније показати свој производ, јер не зависите само од медија, већ можете креирати сопствени моментум. Рекавши то, и даље мислим дa је веома битно и да се поред разумљивог музичко-тех-

ничког рада, као и посвећености каријери, непрестано ради на самом себи, односно на одосима са другим људским бићима. Све остало је додатан бонус, али ако нам фали основна топлина и разумевање, као и комуникативне способности, не верујем да се може постићи максимум у каријери.

• У периоду од 1982. до 1993. одржали сте 1000 концерата. По нашим подацима, први је био организован у Новом Саду а 1000-ти у Мексику. Тада сте имали само 16 година. Да ли се сећате емоција које су Вас тада носиле? Чиме сте све били мотивисани?

Генерално сам увек имао јаку способност за самомотивацију, што не значи да увек користим исте концепте да се мотивишем. Сигурно, у том периоду, једна од већих препрека је управо била ситуација на Балкану, и конкретно криза у Србији, али с друге стране ми је то увек давало и подстрекда постижем максимум, јер сам то видео као једну светлу шансу, да се контрира тама тог тренутка у историји.

• Са подједнаком одговорношћу и озбиљношћу припремате своје концерте, као и сусрете са младим музичарима којима преносите своје драгоцено знање и уметничко искуство. Имали сте много ученика и многе који су постигли значајне каријере. Шта је у тим контактима најважније и за Вас и за њих? Често кажу: „да сви ми учимо, једни од других“. Да ли у Вашем случају има истине у томе и да ли се ова констатација може применити и на Ваш педагошки рад? Да ли Вас испуњава рад са младим уметницима?

Ја предавању приступам релативно једноставно, иако сам метод није наравно увек очигледан нити једноставан. Моја улога је да помогнем том људском бићу са којим радим у том тренутку, да оствари свој максимум. Велика ствар у сваком педагошком раду је познавање/упознавање самог студента, јер је то кључ за његов развој. Немогуће је свакоме приступати исто, без обзира колико је метод који користите добар. Да одговорим директно на Ваше питање, наравно, учи се увек од ученика, јер је свако мало другачији – и чак иста особа има дане када се другачије осећа – тако да се морате константно адаптирати, али истовремено одржати јасне циљеве и оно што очекујете од њих.

• Како проводите своје слободно време данас? Да ли је љубав према спорту и даље присутна, као некада?

Па када уграбим слободно време, обожавам камповање, тако да идем у природу што пре. Исто тако бавим се падобранством, па ако имам неки слободан период најчешће одем у Калифорнију да скачем (због лепог времена, наравно!), често возим мотор, и пре свега волим дуге стазе (неколико пута сам прешао мотором целу Америку, од обале до обале), а ту и тамо волим да играм видео-игре! Ово последње је посебно корисно некада на турнејама, ако има празног хода између концерата.

• Током каријере успешно сте сарађивали са врхунским уметницима и представницима различитих музичких жанрова? (нпр. са светски признатим гитаристом Влатком Стефановским који је прошле године, наступио такође на АРЛЕММ-у, а са великом радошћу очекујемо и Ваш долазак ове године!).

Мислим да је пресудно да класични музичари данас сарађују са уметницима из других жанрова, јер се научи невероватно много, а сигурно се обогаћује и приступ самој класици. С друге стране, ја не мислим да је нужно да се бежи од класике, да би се на неки начин… популаризовала класика! Класична музика је толико богата, толико дубока, лепа, атрактивна и разнолика, да је не треба мењати да би се допала. Оно што је улога нас уметника је да је презентујемо на приступачан, атрактиван начин, и да водимо својим примером како као уметници, тако и као људи.

• После мајсторског курса који ћете одржати крајем јула месеца у Дубровнику, са нестрпљењем Вас очекују неки нови клинци и у Ариљу. Добродошли! Ваш АРЛЕММ.

– Радујем се и једва чекам! Видимо се!